А што политичари воле да нас грде!… Ништа им слађе није од кажипрста којим нам прете или нас прекоревају. Машу њиме и кад треба и кад не треба.
Када савијете шаку у песницу и испружите кажипрст служи вам као прут којим лупате пацке своме саговорнику. И шта мислите како се он осећа у том тренутку? Није баш пријатна ситуација. А шта ви, политичари мислите како се осећају ваши гласачи у тренутку кад им машете прстом? Као да их штапом тучете по глави или као што су некада у школама, неваљалу децу прутом тукли по длановима или као строги очеви који вам “дају десет по туру”.
Мислите ли да ће тај гласач гласати за вас после тога?
Тај прст може да се претвори и у бодеж којим ћете боцкати “до крви” ваше гласаче. Врло неугодно и болно. А човек који то неконтролисано ради само је уплашен и немоћан, ап мора на тај начин да се брани.
Али, од прста-бодежа могу да страдају проблеми или да њиме поентирате, “убодете” кључна решења. Тада прст постаје моћно оружје које ради за вас.
Није лоше с времена на време и грдити некога и лупити му коју пацку прутом, али не често и током целог говора. Тешко је то применити и на целу популацију, јер није народ ваш поданик, али чланови ваше партије умеју да буду и непослушни и нерадни. У време избора треба највише запети и мора читаво чланство да ради као један и да буде апсолутно послушно, па их није лоше укорити прстом, али само у добро промишљеном и планираном тренутку.
Чувајте се кажипрста! Он је убојито оружје које се може окренути и против вас.
