Био једном један мајмун, усправио се на две ноге и свима нам направио проблем, јер је од тада почела да нас боли кичма!
Кичма се услед гравитације и тежине људског торзоа и главе искривила у слово “С” и на местима где се то слово криви ту нас највише боли. Нарочито кад дуго стојимо, а у предизборним кампањама се баш дуго стоји.
Најудобније за кичму је да стојимо на обе ноге равномерно, са стопалима у ширини кукова, благо отвореним на споља, подвученом задњицом и затегнутим трбушњацима. Треба да имамо утисак да висимо о продужетку кичмене мождине, да се издужујемо навише, то ће нам извући главу из рамена где се она често скрива и опустити мишиће раменог појаса, врата и вилице где се непрекидно гомилају стрес, страх и трема (све нас често боли између плећки, око потиљка и код виличног зглоба).
Такав положај ће нам омогућити да дуже стојимо, али је то пасивно-агресиван став у којем изгледамо веома стабилно и укопано, као да нас нико и ништа не може померити, али ни променити. Не стоји случајно тако војска и полиција у кордонима, још укрсте руке иза леђа тако да им лактови штрче са стране и чине их ширим него што јесу. А и комбинезони за “специјалце” се праве са ширим делом од струка ка раменима, па кад се затегне опасачем човек изгледа “к’о од брега одваљен” и улива страх. Све то није случајно. треба да нас застраши.
Нисам сигуран да је пријатно видети на бини политичара који тако стоји, зато постоји и други, финији начин да се стоји, да не боли кичма, али и да вас учини спремнијим за покрет и бржим на одговору.
