Лице којем упућујемо поглед односно које гледамо је подељено на три зоне:
- Пријетељска зона је између врха носа и обрва, ту најчешће и погледавамо саговорника;
- Зона убеђивања је чело
- Интимна зона је испод носа, од усана према врату
Кажу да је пријатељски поглед онај који је у зони између носа и обрва. Дакле, поглед у очи. Нећемо гледати некога непрестано у очи јер тај поглед тада прераста у зурење и саговорник се може уплашит, помислити да иаммо неку дијагнозу…
Подизање погледа према челу се најчешће догађа када желимо некога да убедимо у оно што говоримо, као да му ”закуцавамо” наше идеје у чело.
Само то сазнање нам може и помоћи када стварно желимо некога да убедимо у нешто, да га свесно погледамо у чело. Али, као и сваки гест, ако га неконтролисано и често понављамо почиње да ради против нас, постаје поштапалица и одраз наше немоћи.
Ако се поглед спушта испод нивоа носа тиме се залази у ”игру завођења”, интиму, еротику…
Ако вас неко гледа у уста две су могућности: прва да не чује добро и да мора да чита са ваших усана; друга – хоће да вас пољуби!
Опет и та спознаја нам може помоћи у нашој ”игри завођења”. Погледајте особу коју желите да пољубите намерно у уста, ако одговори на исти начин, велика је вероватноћа да…
Познати глумабритански глумац Мајкл Кејн је у својој књизи о глуми рекао да у крупном плану не трепће ако игра снажан лик, а ако игра неког ”слабића” трепће често. Има у томе истине.
Све ове наводе ваља да проверавате кад год можете – са укућанима, вечерас у кафићу или ресторану, кад изађете с пријатељима у град, биоскоп…
